Глас

НЕБОЈША МАСТИЛОВИЋ И ГРУПА „ПИРГ”, ВАЖНА ИМЕНА ДАНАШЊЕ СРПСКЕ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ
Пој као пут боготражитељски
Пирг је кула манастирска, симболично и одбрана, чуварност, видиковац. Управо то су битне одреднице ове музике. Група жели да изрази и оно што њихова генерација осећа као свој крст, своје искушење. Да укаже на живот загледан у вечност, на литургијску заједницу и Богочовека, да нас повеже са високим духовним принципима предака, без чега смо само „сламка међу вихорове”, „сирак тужни без ниђе никога”

Пише: Данијела Кнежевић Стевановић
Фото: Архива „Пирга”


Под окриљем београдске Вазнесењске цркве дружимо се са појцем Небојшом Мастиловићем. Зналцима и љубитељима православне духовне музике његово име одавно је „уписано у срце”. Упознали смо га почетком овог миленијума као једног од појаца „Пирга”, групе коју заједно са Небојшом чини још и свештеник Арсеније Арсенијевић, сада старешина поменуте Вазнесењске цркве. „Пирг” се за кратко време потврдио као један од најугледнијих српских православних састава, радо слушан и у другим православним земљама. Својом интерпретацијом духовне музике успели су да досегну истинску узвишеност боготражитељског уметничког израза.
– Доста људи нас је питало шта значи пирг, име наше групе  – каже Небојша Мастиловић. – Корен речи, пиргос, грчког је порекла и има вишеструко значење. Означава кулу манастирску, симболично и одбрану, чување, као и видик и нешто што је узвишено. Желели смо да се теме које покрећемо наслоне на традицију и личност светог владике Николаја, да имају призвук песама из Богомољачког покрета, али да имају везе и са нашом генерацијом и да носе печат онога што наша генерација осећа као свој крст и своје искушење. Осим неколико текстова светог владике Николаја, већина песама је ауторско виђење онога што је нас мучило.
Управо живот у времену које карактерише „постојање два паралелна света”, и могућност повезивања тих светова, основна је нит-водиља у уметничком изразу Небојше Мастиловића. У једном свету, према његовим речима, живи се само за данас, не размишља се о сутрашњици, размишља се хедонистички, индивидуалистички, потрошачки, себично. Сви мегафони тог великог бучног света понављају: „Опусти се, гледај себе, не размишљај, задовољи своју страст...” А живот, каже, нису рекламе, није пропаганда, већ је нешто сасвим друго. Он настоји да живи тим другим животом, животом загледаним у вечност.
– Без обзира колико се понављају оне идеолошко-пропагандне реченице, колико нам се испира мозак, доћи ће тренутак када ће свако од нас морати да се суочи са оним што јесте истински живот. Зато је веома важно да и у уметничком свету постоје људи који су велика светила и који имају јаке дарове, као што је Новак Ђоковић у свету спорта. Важно је то што он привлачи пажњу и врстом дарова који нису уобичајени за данашњи свет, као што су, између осталог, самодисциплина, самоконтрола, размишљање о другоме и борба за своја уверења. Он је живо сведочанство како се некоме ко ради напорно, а не стиди се својих корена, отварају врата за која нам се чини да су закључана са седам брава. Иза свега тога се види промисао Божија, и то да срећа заиста прати храбре, и да је Бог са онима који се боре, и да је на нама само да откријемо смисао своје борбе и да знамо под чијом заставом ратујемо. Ако ратујемо под заставом живота и онога ко је живот и истина, и ми ћемо једног дана бити прослављени и живети, а све остало је промашај – наставља Мастиловић.

ЗА СВОЈИМ ПРАВИМ ГЛАСОМ

У тинејџерским данима био је члан неколико световних музичких група, но увек је тежио да слушаоцима пренесе неку важну поруку. Након војске и крштења, у времену санкција и огромне светске неправде према његовом народу, почео је да мења и себе и свој живот.
– У трагању за животном истином дошао сам до цркве, почео сам да певам у хору при Храму светог Александра Невског. Била је то лепа заједница људи разних занимања, са протом Љубом Петровићем на челу. Права кошница у којој је стално врило, један сасвим нови свет, нове теме, нова енергија која ме је крепила. Осећао сам како се мењам, како узрастам, како ми се отварају нови хоризонти, како добијам одговоре на питања која су до тада била без одговора. Полако сам се привикавао на те хармоније, црквени текстови су улазили у мене, упијао сам то. После неколико година престао сам да свирам са световним групама, то је, просто, престало да ме испуњава. У исто време, слушајући црквене напеве и богомољачке песме осетио сам да дарове које имам у себи треба да ставим у контекст онога што ме испуњава, а то су црквене теме обојене духом црквене музике.
Од прве песме, „Молитва”, која је прославила двојац „Пирг”, нумере су се множиле с лакоћом и радошћу. Убрзо, 2002, снимили су свој први компакт диск, под називом Земља Светог Симеона, у издању манастира Студеница. Интересовање у широј јавности је просто букнуло. Следе бројни наступи, концерти на занимљивим местима, „Пирг” постаје тражен и поштован у свету православног уметничког стваралаштва. Придружује се подухвату за обнову манастира Ђурђеви ступови, снима прве спотове, бележи запажене концерте и у иностранству.
– За нас су од посебног значаја били наступи у театру на Монмартру и у Ремсу, где смо доживели изванредне реакције француске публике – каже Мастиловић. – Концерт је преношен на француском и белгијском радију. Схватио сам тада да духовна музика превазилази све границе и да свуда постоје људи који ће на њу добро реаговати. Тек када су се светла упалила видео сам да у публици има и црнаца и Јапанаца и Кинеза, шарениш разних народа, где је било свега петнаестак Срба. Православна музика има велику снагу, коју сви осећају. У Белорусији су нас такође дивно прихватили. Први пут смо наступали у Минску пре неколико година, у оквиру фестивала духовне музике у манастиру Света Јелисавета. Други концерт звао се „Срце Србије”, одржали смо га у престижној дворани Филхармоније у Минску. Оба пута разменили смо са публиком прегршт невероватних емоција. Лепо је видети како и у другим земљама људи препознају и на прави начин осећају то што ми радимо. Жеља нам је да своје песме представимо и на неком фестивалу у Русији.

ЗАЈЕДНИЦА КАО КОШНИЦА

– „Пирг” чинимо отац Арсеније и ја, са гостима на дисковима Јелисаветом Арсенијевић, супругом оца Арсенија, и Ацом Сарачевићем. Они су такође били део кошнице људи о којој сам причао, окупљених у Цркви светог Александара Невског. Аца је за песму „Не од овог света” дописао још једну строфу, дајући свој допринос целом албуму – објашњава Мастиловић.
Временом је, каже, увидео како неке од песама излазе из црквених оквира. Пожелео је да оде неколико корака даље и позабави се општим темама кроз црквену визуру. Помислио је да би то могло бити блиско и људима који нису традиционално црквени, који нису литургични, али имају неку наклоност према цркви и осећају се као део српског заједничарског бића. Желео је да заинтересује и оне које црква не занима.
– Уз помоћ издавачке куће „Чувари”, године 2013. снимљен је диск Сјајне српске звезде у студију „Витас”, и уз сарадњу са добрим музичарима: Милошем Николићем на кавалу, Владимиром Николићем на виолини, Предрагом Недељковићем на фрули, Александром Андрејевићем на перкусијама. За звук су били задужени Владимир Антић и Дејан Павловић. Током промовисања албума по Србији, Црној Гори и Српској људи су прихватали песме са одушевљењем и реаговали већ на прво слушање, што ме веома радује. (...) На унутрашњој страни омота ставили смо колаж најистакнутијих људи из нашег рода. Гледајући те слике, видимо колико је много важних личности дато српском народу. То су људи који су живели по кодексу народног бића, идејом вечног живота, небеског царства. Песме говоре о томе да су Срби као православан народ усмерени ка царству небеском. И да се наш живот увезује правим смислом једино ако се темељимо на дубоко укорењеним принципима које су искалили и исклесали наши знаменити преци кроз многа столећа, за нас и за душу народа српског.

***

Не од овога света
Други компакт диск групе „Пирг”, под насловом „Не од овог света”, објављен је у издању Друштва пријатеља манастира Ђурђеви ступови у Расу. Уз њега је снимљено и неколико спотова. Спот за насловну песму албума заправо приказује посету српским енклавама на Косову и Метохији и дељење хуманитарне помоћи. На крају је, или на почетку, величанствена Пећка патријаршија.

***

Сјајне српске звезде
– Суштина албума „Сјајне српске звезде” је симболична слика знаменитих личности које чине нашу историју, оних које су оставиле духовни печат, почев од светих Немањића, Саве и Симеона, преко читавог низа духовника, подвижника, мученика, светих краљева, царева, кнезова, до људи који су се бавили уметношћу, науком, техником и политиком.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију